Legure titana se široko koriste u stomatološkoj oblasti zbog svoje odlične biokompatibilnosti, otpornosti na koroziju, mehaničkih svojstava i niske gustine. Slijede neka rješenja metalnih materijala od legure titana u stomatologiji:
Dentalni implantati
- Prednosti materijala: Legure titana su jedan od najčešće korištenih materijala u dentalnim implantatima. Imaju odličnu biokompatibilnost, omogućavaju stabilnu oseointegraciju sa alveolarnom kosti, obezbeđujući sigurnu osnovu za zubnu krunu i ne izazivaju neželjene reakcije u ljudskom telu.
- Površinski tretman: Da bi se poboljšala oseointegracija, implantati od legure titana obično se podvrgavaju posebnim površinskim tretmanima kao što je pjeskarenje ili jetkanje kiselinom. Ovi procesi povećavaju hrapavost površine, čime se poboljšava adhezija i rast koštanih ćelija i ubrzava proces osteointegracije.
Zubne krunice i mostovi
- Prednosti materijala: Zubne krunice i mostovi od legure titanijuma imaju odličnu čvrstoću i otpornost na koroziju, sposobne su da izdrže različita naprezanja tokom žvakanja. Osim toga, njihova boja u potpunosti odgovara prirodnim zubima, nudeći visoku estetsku privlačnost, a imaju i dobru biokompatibilnost, izbjegavajući štetne reakcije kao što je osjetljivost desni, čime pogoduju zdravlju oralnog tkiva.
- Proces proizvodnje: Unutrašnji sloj zubnih krunica od legure titanijuma obično se sastoji od nikla, hroma i legure titanijuma, dok je spoljni sloj prekriven keramičkim materijalom. Ova struktura osigurava i snagu krune i njenu estetsku privlačnost.
Ortodontske aplikacije
- Prednosti materijala: Titanijumska legura ima odličnu biokompatibilnost i mehanička svojstva, zbog čega se široko koristi u proizvodnji privremenih učvršćivača (TAD) u ortodontskim aparatima. Ovi uređaji se obično implantiraju u pacijentovu kost ili meko tkivo kako bi se pomaknuli zubi koje je teško pomicati tradicionalnim metodama.
- Poređenje performansi: Dok se nerđajući čelik može koristiti i za TAD-ove, TAD-ovi od legure titanijuma nude vrhunske performanse.
Tehnike modifikacije površine
- Mehaničke metode: Mehaničke metode kao što su pjeskarenje i poliranje koriste se za promjenu morfologije površine implantata, povećavajući njihovu hrapavost kako bi se poboljšala oseointegracija s koštanim tkivom.
- Hemijske metode: Hemijske metode kao što je jetkanje kiselinom koriste se za tretiranje površine implantata, uklanjanje nečistoća i oksidnih slojeva uz povećanje hrapavosti površine i kontaktne površine.
- Tehnologija premaza: Dodavanje bioaktivnih premaza kao što je hidroksiapatit na površinu legure titana može dodatno poboljšati sposobnost oseointegracije implantata.
